Ovde smo predstavili kisele i bazne namirnice u zasebnim tabelama i prema stepenu kiselosti. Na početku (u prvoj koloni prve tabele) su izrazito bazne namirnice a na samom kraju (u poslednjoj koloni druge tabele) izrazito kisele. Pod pojmom kisele i bazne namirnice podrazumeva se reakcija koju izazivaju u organizmu procesom varenja. To ne znači da konkretna namirnica poseduje takve pH osobine, pa nemojte da vas zbuni kada u koloni izrazito baznih namirnica pronadjete one za koje znate da su po svojoj prirodi kisele.
Tabele mogu poslužiti kao vodič zdrave ishrane jer bi ona trebala sadržavati 60-80% baznih namirnica i samo 40-20% kiselih. U toj računici je bitan i stepen u kojem je hrana kisela ili bazna, tako da ukoliko vaša ishrana sadrži veliku količinu izrazito kiselih namirnica, neće biti dovoljno ako pored njih unosite veoma blago bazne namirnice. Dakle, potrebno je pažljivo balansiranje, a tabela namirnica je tu da vam pomogne.
Ovu stranicu možete odštampati i čuvati je u svojoj torbi koju nosite sa sobom kada idete u nabavku, da biste lakše isplanirali svoje pH izbalansirane obroke. Poslednjih godina briga o kiselosti organizma dobila je i svoj naziv “alkalna dijeta” koju zaista treba veoma ozbiljno shvatiti.
O tome koliko je bitno obezbediti idealnu pH ravnotežu u organizmu pisali smo na posebnoj strani, pa mozete pročitati ovde.
Bazne namirnice
| Izrazito bazne namirnice | Umereno bazne namirnice | Blago bazne namirnice | Veoma blago bazne namirnice |
| soda bikarbona mineralna voda morske alge limun mandarina nektarina ananas lubenica malina lece crni luk lotosov koren umeboshi šljiva indijski krompir sokovi od povrća |
dinja jabuka kajsije kupine masline rukola špargla grašak svež zeleni brokoli kivi grejpfrut mango šargarepa keleraba crvena paprika zeleno lisnato povrće peršun paškanat kukuruz svež kesten rogač repa indijski orašcic đumbir svež maslačak čaj od maslačka jestivo cveće melisa soja sos kombucha biljni čajevi senf zeleni beli luk biber većina začina |
badem pšenicne klice žumance jaja od prepelice gljive (pečurke) jestive prehrambeni kvasac ulje iz jetre bakalara pirinčano sirće jabukovo sirće jabuke kisele avokado potočarka rotkvice kiseli krastavci (domaći) artičoke patlidžan praziluk papaja babura paprika kupus krompir bundeva kruška breskva trešnja ginseng zeleni čaj |
kokosovo ulje maslinovo ulje laneno ulje avokado ulje konopljino ulje semenke suncokreta pačija jaja topljeni maslac sirće od umeboshi šljive fermentirano povrće ovas (zob) divlji pirinač banana jagoda borovnica ribizla pomorandža grožđe grožđica celer vlasac krastavac svež čaj od đumbira zrna kafa |
Kisele namirnice
| Veoma blago kisele namirnice | Blago kisele namirnice | Umereno kisele namirnice | Izrazito kisele namirnice |
| suncokretovo ulje ulje semenki grožđa ulje repice maslac pavlaka kozji mladi sir ovčiji mladi sir ajvar smedđi pirinač proso riba sušeno voće smokve med javorov sirup kokos pinjola rabarbara spanać tikvica mahunarke kari začin sirće želatin |
susamovo ulje bademovo ulje ulje šafranike kravlje mleko kozje mleko stari sir tofu sir ovčetina jagnjetina guska ćurka meso divljači meso mekušaca školjke crveni grašak žuti grašak heljda blitva paradajz tapioka šljiva vanila crni čaj |
palmino kernel ulje kestenovo ulje švapski sir sojino mleko pirinčano mleko belance mast piletina teletina svinjetina dagnje lignje ječam raž kukuruz kokice mekinje testenina celovitog zrna integralno brašno integralno pecivo kikiriki orasi pistaci brusnica nar suve šljive fruktoza kafa kečap |
beli šećer smeđi šećer veštački zaslađivači voćni sokovi sa šećerom slad kuhinjska so belo brašno beli hleb testenina belog brašna beli pirinač soja kačkavalj topljeni sirevi masni namazi pržena hrana govedina hmelj orasi lešnici brazilski orah kakao čokolada sladoled džem sladak voćni jogurt alkoholna pića industrijska kisela zimnica kvasac |
Kiselost organizma
Šta znači pojam “kiselost organizma”?
Kiselost organizma je pH nivo u našem telu koji varira najviše u zavisnosti od onoga šta jedemo, ali i od načina na koji živimo. Nivo kiselosti se lako može izmeriti u svim tečnostima, pa i u onima koje se nalaze u nama (krv, urin, pljuvačka). Kiselost se inače predstavlja na pH skali od 0 do 14, gde je 7,0 neutralno, sve vrednosti iznad 7,0 su bazne ili alkalne, a ispod 7,0 kisele.
Zbog čega je važno koliki je nivo kiselosti našeg organizma?
Nivo kiselosti organizma direktno utiče na zdravlje organizma i menja se često u toku dana. Veoma je važno da nam organizam ne bude previše kiseo jer to umanjuje sposobnost apsorbcije vitamina, minerala i drugih hranjivih materija, umanjuje proizvodnju energije u ćelijama i sposobnost regeneracije oštećenih ćelija, umanjuje sposobnost pročišćavanja organizma, što sve zajedno dovodi do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja, kao i povećane produkcije ćelija tumora.
Naučno je potvrđeno da su telesne tečnosti kod zdravih ljudi na visem pH nivou (bazne), dok je kiselost organizma kod bolesnih ljudi veća, što znači da im je pH nivo krvi i urina niži. Zdrava jutarnja mokraća i pljuvačka treba da budu neutralne i iznose pH 7,0 a krv od 7,3 do 7,4 (blago alkalna). Sve vrednosti ispod toga nisu optimalne i signaliziraju na kiselost metabolizma.
Simptomi previsoke kiselosti organizma
Simptomi previsoke kiselosti organizma mogu biti mnogobrojni i razlikovati se od osobe do osobe, a najčešći među njima su: bolovi u zglobovima i mišicima, hronični umor, zatvor stolice ili proliv, jak i neprijatan miris mokraće, depresija, nervoza, slaba koncentracija i memorija, česte gljivične i bakterijske infekcije, alergijske reakcije, akne, opadanje kose.
Šta utiče na pH nivo našeg organizma?
Sve što tokom dana pojedemo ima pozitivan ili negativan uticaj na stanje kiselosti u našem telu. Tako se pH nivo našeg organizma menja iz sata u sat. Neke namirnice smanjuju pH vrednost u našim organizmima dok je neke povećavaju, pa se vćc bezbroj puta potvrđuje činjenica da nije svejedno čime se hranimo. Povišen nivo stresa, takođe remeti pH ravnotežu u telu. A kako se priroda brine o svemu, tako se pobrinula da nam pruži zaštitu i od preterane kiselosti. Tu funkciju dodelila je plućima i bubrezima. Pluća zapravo imaju primarnu ulogu u eliminaciji kiselina iz našeg tela. To bi na dalje bila priča o kiseoniku. Bubrezi nam zatim pruzaju sekundarnu zaštitu, eliminišuci kiseline u urinu, ali je taj proces mnogo sporiji nego što to čine pluća.
Koliko god se naši organi trudili da nam pomognu, ukoliko se mi sami neodgovorno odnosimo prema sebi i svom zdravlju, oni će kad tad posustati, a kao posledica se javlja bolest čiji uzrok nije uvek lako otkriti. Kada ne može da ustanovi uzrok bolesti, savremena medicina nema drugog izbora nego da pristupi simptomatskom lečenju, a to nekada pomogne, a nekada odmogne i nanese još veću štetu. Zato je važno organizmu obezbediti optimalne uslove za funkcionisanje, gde spada i briga o kiselosti organizma.
Kako obezbediti idealnu pH ravnotežu u organizmu?
U poslednje vreme sve se više ističe vaznost pH balansa u telu kao prva linija obrane protiv bolesti. Za optimalnu kiselost organizma važno je brinuti o zdravlju pluća, pravilno i duboko disati, paziti na bubrege i naravno kao i uvek – voditi računa o ishrani.
Da bi ovladali pravilnim tehnikama disanja nema ništa bolje od joge. Joga pomaže u regulaciji mnogih funkcija u organizmu. Čini da kiseonik bolje dopire do svih delova tela, a to doprinosi i pH ravnoteži.
Kako ishrana utiče na kiselost organizma? Od prehrambenih koenzima i enzima, u velikoj meri zavisi nivo pH ravnoteže u krvi i tkivima. Svaki enzim utiče na određene funkcije organizma. Tako njihov višak ili nedostatak direktno utiču na stanje zdravlja ili bolesti. Svaka namirnica kroz proces varenja menja stanje kiselosti organizma jer na različit način, (uz pomoć različitih enzima), sagoreva u organizmu, što izaziva kiselu ili baznu reakciju. Na taj način neke namirnice čine da se u našem organizmu stvori kisela ili bazna sredina, a one same pri tom mogu imati sasvim drugačiju ili čak potpuno suprotnu kiselost na pH skali. Školski primer za to je limun, koji sam po sebi spada u vrlo kisele namirnice, sa niskom pH vrednošću, ali prolaskom kroz naše organe za varenje podiže pH nivo organizma i čini ga više baznim. Možda zvuči čudno, ali je istinito. Do sada je izučen veliki broj namirnica, pa su u zavisnosti od toga kakav uticaj imaju na kiselost organizama podeljene na kisele i bazne namirnice, gde se taj opis ne odnosi na njih same, već na reakciju koju izazivaju u organizmu.
Da bi se uspostavila idealna kiselost organizma, a rekli smo da bi zdrav organizam trebao biti pH blago alkalan, naša svakodnevna ishrana bi trebala da sadrži od 60-80% hrane koja utiče na stvaranje bazne sredine u telu i od 40-20% hrane koja utiče na stvaranje kisele sredine.
Ukratko govoreći, dobra većina voća i povrća spadaju u bazne namirnice, dok meso, jaja i veliki procenat mlečnih proizvoda spadaju u kisele namirnice, jer izazivaju kiselu reakciju. Detaljniji popis baznih i kiselih namirnica možete videti u tabeli namirnica.
Izvori:
https://www.priroda-leci-sve.com/kisele-bazne-namirnice.htm
https://www.priroda-leci-sve.com/kiselost-organizma.htm
